Uradiću to! Učiću ću redovno, prestaću da pušim, smršaću, počeću da treniram, prestaću da kasnim, manje vremena ću provoditi na društvenim mrežama, osmisliću kvalitetnije vreme sa porodicom, potrudiću se da produbim odnos sa prijateljima… Danas,ali malo kasnije, od sutra, od ponedeljka, Nove godine, posle korone, posle odmora… I tako danas sutra - realizacija mnogih planova i odluka ostaje u zoni “može malo prekosutra”.
Zamislite da odlaganje obaveza bude proglašeno za zvanicnu sportsku disciplinu ili pak umetnost. Šta bi Vam bilo draže? Koji je Vaš stil? Da li agresivno grabite ka cilju uspešnog odlaganja nekog plana ili lelujavo plutate nošeni strujom svakodnevnih dešavanja, “zaboravljajući” da ste beše nesto zacrtali?
Ukoliko ste sportski igrač,koji stil preferirate? Da li ste majstor distrakcije – okupirate se sa toliko obaveza, da data obećanja nemaju sansu da dođu na red? Ili Vam je draze da krivca prepoznate u drugome? (Preporuka autora: Ako već niste,pokušajte sa partnerom, po mogućstvu bračnim.)
Ako ste sofisticirana umetnička duša, da li naginjete filmskoj umetnosti i svesno birate da o tome mislite sutra ili svet bojite nijansama “Weltshmerza-a” , brinete sve krupne brige ovog sveta, naspram kojih su Vaše sopstvene trivijalne, pa ne vredi ni baviti se njima.
A onda? U najmanju ruku, onaj proganjajući glasić, koji se ne da lako ućutkati, i koji ima taj nezgodan običaj da Vas štrecne kada se najmanje nadate, koji kaže: “Opet nisi to uradio-la / na vreme !” Osećanje potištenosti koje Vas obavija poput neke izmaglice, koja se ne da lako razvejati ni kada je napolju sunčan dan. Ovo je cena izražena po srednjom kursu negativnih sentimenata samo u ličnoj emotivnoj sferi. A šta kada na spisak dodamo i probleme u odnosima sa drugim ljudima, probleme u profesionalnom životu?
Da stvar bude još čudnija, čini se da ovde važi obrnuta proporcija naspram važnosti cilja. Često odlažemo upravo ono što ne bismo smeli, odnosno stvari koje za nas lično imaju najveći značaj, a nalazimo vreme da se bavimo nebitnim stvarima.
Svaki put kada bez valjanog razloga odložimo ispunjenje nekog dogovora, a znamo da će biti negativnih posledica, slažemo sebe. Svaki put kada slažemo sami sebe, smanjuje se naša mogućnost da se u sebe pouzdamo, odnosno gubimo delić samopouzdanja. Reći da to nije prijatno zvuči kao eufemizam. Reći da je popravka zuba bez anestezije prijatnije iskustvo zvuči malo verodostojnije.
Zato ne iznenađuje što trošimo mnogo energije da smislimo uverljivu laž da bismo sebe opravdali, najpe u svojim, a zatim i u tuđim očima. Kada mudre glave pronađu način da se ta energija uskladišti i iskoristi, potencijal atomske energije će pasti u zaborav!
Koji cilj Vi ostavljate za kasnije u toku dana, nedelje, meseca ili godine? Koja je Vaša omiljena mantra?
Nešto mi govori da ću pisanje drugog dela teksta ostaviti za sutra…jer, neka digne ruku ko nije odlagao obaveze J?
Branka Blagojević
Comments