”Pretvoriću ograničenja u nove mogućnosti” reklamna poruka koja je osvanula na bilbordima širom našeg grada.
Inspirišuća, optimistična, trebalo bi da nas zapljusne talasom sveže energije koja će nas pokrenuti ka novim dostignućima.
I tako inspirisani, mi, kao nova generacija super ljudi, u zavisnosti od afiniteta, trčimo, surfujemo ili letimo od cilja, do cilja, a teško preprekama koje nam se nađu na putu!
Je li baš zaista tako? Kada se naizgled motivišuća poruka pretvara u čist teror?
Slogan, kao i mnogi drugi, je verni odraz narcističke kulture u kojoj živimo, koja nam kao apsolutni imperativ nameće postizanje merljivih uspeha na toliko mnogo polja, da to postaje apsurdno. Ukoliko ih ne ostvarimo, poruka je da ne vredimo i nemamo prava da se osećamo dobro u svojoj koži.
Ukoliko sebi ne dajete vremena da uživate u nekom postignuću, ukoliko ste uvek gonjeni željom da što pre krenete ka sledećem cilju, da ne biste nešto propustili, možda ste se malo više upecali na ovaj pogon.
Obrazovanje, karijera, partnerski odnosi, stan, porodica, sport, društveni život, kuvanje, zdrava ishrana, hobiji i putovanja, duhovnost, duhovitost - ljudski je što mi želimo sve, sporno je što želimo sve i odmah, kao i da u svemu budemo baš, baš dobri, ako ne i najbolji. Kako to nije ostvarivo, problem nastaje kada se osećamo neuspešno zbog toga. Onda trčimo još brže, da ne bismo previše zaostali, a vremenom se umorimo.
Da li se svi pretvaramo u kralja Mida, gonjeni pohlepom za uspesima?
A šta je sa pravom, da se prihvate sopstvena ograničenja, da se sebi postavi granica u određivanju, dostizanju i uvremenjenosti ciljeva?
Ukoliko želimo da se ostvarimo kao roditelji, da li je realno da baš u tom trenutku pravimo ambiciozne karijerne planove ili ćemo dati sebi vremena da se posvetimo novoj ulozi?
Ideja nije da se obezvredi postizanje uspeha, niti da se propagira pasivnost pred preprekama na koje nailazimo, već da se podstakne razmišljanje o izboru i meri sopstvenih ciljeva.
Nakon sto se kralju Midu ispunila želja da se sve što dotakne pretvori u zlato i time postane “najbogatiji” čovek na svetu, on bude suočen sa posledicama, lišen hrane i ćerke, koje se takođe transforimišu u zlato.
Da li se Vi lišavate ispunjenja nekih “nasušnih” potreba, hrane za dušu ili srce zarad potrebe za postizanjem društveno priznatih uspeha?
Da, pretvoriću neka ograničenja u nove mogućnosti, onda kada ja odlučim da hoću.
Comments