Te 1966. imao sam dvadeset jednu godinu, želju za uspehom, nešto novca zarađenog od bavljenja atletikom i prijatelja Milana Spasojevića, budućeg kuma. Milan i ja smo se dogovorili da zajedno uđemo u prvi privatni biznis. Uradili smo to mladalački, hrabro, sa mnogo srca i malo znanja.
Kupili smo mašinu za kokice! To nam nije bilo dovoljno, pa smo zaposlili i radnicu. Činilo se da imamo sve, ali nismo imali ono najvažnije: nismo znali kako se obavlja posao!
Hteli smo da prodajemo robu, a nismo čak ni pomislili da lokacija možda ima veze sa uspehom ovog posla. Nismo se ni potrudili da pronađemo vezu u opštini i dodeljeno nam je nekakvo udaljeno mesto iza Studentskog doma.
Svako sa malo iskustva rekao bi vam danas da se tu ništa ne može prodati. Ali mi nismo odustajali. Uvidevši da lokacija nije dobra, odlučili smo da kupimo još jednu mašinu. I tako smo propali još brže. Izgubili smo uloženi novac, pokušavajući navrat-nanos da preprodamo
jedva korišćene mašine. To je bio prvi posao koji sam pokrenuo i završio se katastrofom. Dvadeset pet godina posle ove propasti, Milan i ja smo osnovali Deltu.
Miroslav Mišković
https://www.laguna.rs/n3791_knjiga_ja_tajkun_laguna.html
Izvor fotografije: https://www.miroslavmiskovic.rs
Comments